Energetska efikasnost
Pojam "energetska efikasnost" ima dva značenja, od kojih se jedno značenje odnosi na uređaje koji se koriste u svakodnevnom životu i troše prilikom upotrebe neki vid energije, radi pretvaranja u neki koristan rad ili drugi vid energije.
Ti uređaji mogu biti energetski efikasni ili neefikasni, u zavisnosti od toga koliki deo uložene energije se pretvori u željeni rad ili dugu energije. Zbog toga se pod energetski efikasnim uređajima smatraju oni koji imaju veliki stepen korisnog dejstva, odnosno male gubitke prilikom transformacije energije.
Primere za to možemo naći kod kondenzacionih gasnih kotlova, koji imaju mnogo veći stepen korisnog dejstva u procesu sagorevanja gasa, pa samim tim i veću energetsku efikasnost od klasičnih gasnih kotlova, prilikom pretvaranja hemijske energije fosilnog goriva u toplotnu energiju.
Drugi svakodnevni primer je obična sijalica sa užarenim vlaknom, koja najveći deo utrošene električne energije pretvori u toplotnu energiju, a samo jedan manji deo u korisnu svetlosnu energiju, pa zbog toga ona predstavlja energetski neefikasan uređaj, u odnosu na takozvane "štedljive" sijalice koje troše i do 75% manje električne energije za istu količinu dobijene svetlosne energije.
Drugo značenje energetske efikasnosti se odnosi na primenu raznih mera u korišćenju svih vidova energije, sa ciljem smanjenja njihove potrošnje.Ove mere mogu biti tehničke i normativne prirode, koje se uglavnom preduzimaju tako da ne ugroze već postignuti nivo komfora i standarda, već da se oni po mogućnosti i povećaju.
Sadašnji izvori energije
Današnji način života u svetu je zasnovan na sve većoj upotrebi energije, u svim svojim aspektima: u kući, na poslu, na putu, na odmoru i drugim, a sve u cilju povećanja komfora i produktivnosti. Čovečanstvo trenutno podmiruje većinu svojih energetskih potreba na najlakši i najjeftiniji mogući način, radi ostvarivanja što većih profita energetskih kompanija.
Za proizvodnju toplotne i električne energije se najčešće koriste fosilna goriva (ugalj, nafta i gas), koja nisu obnovljiva, jer su za njihovo stvaranje u zemljinoj kori potrebni milioni godina, a većina stručnjaka u toj oblasti se slaže da će se ovi resursi iscrpeti za oko 200 godina sadašnjim tempom eksploatacije.
Primena fosilnih goriva izaziva veoma štetne posledice na našu životnu sredinu, ne samo zbog velikih klimatskih poremećaja nastalih zbog globalnog zagrevanja, nego i zbog ubrzanog nestajanja mnogih biljnih i životinjskih vrsta, prouzrokovanog zagađenjem vazduha, vode i tla.
Nuklearna energija se u mirnodopske svrhe koristi pre svega za proizvodnju električne energije. Međutim, njena primena postaje sve više sporna, zbog postojanja stalne opasnosti od mogućeg veoma štetnog uticaja po čitavu Zemlju, oslobađanjem radioaktivnih materijala u vazduh, vodu i zemlju prilikom raznih incidenata na nuklearnim elektranama, poput onih u Černobilju u Ukrajini ili Fukušimi u Japanu.Iako se smatra da je ovaj vid energije skoro neiscrpan, ipak se on zbog svojih štetnih produkata u eksploataciji, ne može svrstati u takozvane "čiste" energije, tako da se u mnogim zemljama insistira na zabrani njene upotrebe.
Jedini čisti i obnovljivi izvor energije masovije korišćen u svetu, je potencijalna energija vode u rekama, koja se koristi za proizvodnju električne energije pregrađivanjem reka i stvaranjem veštačkih jezera, iz kojih se voda slobodnim padom dovodi cevovodima do generatora u hidrocentralama.
Novi izvori energije
Sve manji je izbor mesta na rekama u svetu, na kojima se mogu izgraditi nove hidrocentrale, kako zbog sve većeg protivljenja njihovoj izgradnji usled mogućeg negativnog uticaja na mikroklimu u okolini, tako i zbog relativno velikih troškova izgradnje takvih energetskih objekata. To je opredelilo investitore ka izgradnji sve većeg broja mini hidrocentrala na manjim vodotokovima, jer one zahtevaju relativno mala ulaganja po jedinici snage koja se iz njih može dobiti.
Međutim, zbog sve više izraženog nedostatka energije u svetu, očekivanog nestanka fosilnih goriva, ali i zbog štetnosti njihovog uticaja na život na Zemlju i sve većeg osporavanja njihove zamene nuklearnom energijom, u skorije vreme se ova goriva moraju zameniti i drugim čistim, odnosno obnovljivim izvorime energije, od kojih su najčešće u upotrebi: sunčeva energija, energija vetra i geotermalna energija.
Ovi izvori energije su uglavnom lako dostupni svima i mogu se iskorišćavati skoro na svim Zemljinim prostranstvima.Sa stanovišta energetske efikasnosti, svi uređaji koji služe za pretvaranje obnovljivih izvora energije u neki drugi koristan vid energije, su apsolutno najefikasniji mogući, jer je uložena energija koja se transformiše praktično besplatna.
Toplotna ili električna energija se može dobiti i iz različitih bio-masa (goriva), što predstavlja takođe značajnu mogućnost zamene fosilnih goriva sa relativno čistijim energentima, u pogledu uticaja na čovekovu okolinu prilikom njihovog sagorevanja u procesu transformacije energije.
Ova bio goriva se mogu dobiti na dva načina: namenskim uzgajanjem pojedinih biljnih vrsta, ali i iskorišćavanjem raznog otpadnog materijala biljnog porekla u poljoprivredi, stočarstvu i nekim industrijskim granama. Pošto nastanak bio goriva zavisi direktno od ljudskih aktivnosti, ona se takođe mogu smatrati obnovljivim izvorom energije, dokle god te aktivnosti postoje.
Моžda izgleda paradoksalno, ali najveće smanjenje troškova na zameni dosadašnjih, najčešće korišćenih izvora energije: fosilnih goriva i nuklearne energije, zbog ulaganja u nove alternativne izvore energije, se postiže istovremenim paralelnim investiranjem u uštedu energije uz pomoć najrazličitijih proverenih, аli i novih modernijih načina.
Zašto je to tako? Iz razloga što se na osnovu postignutih efekata na uštedi energije, odnosno povećanju energetske efikasnosti, može sa sigurnošću utvrditi da je izgradnja mnogih planiranih energetskih objekata faktički nepotrebna, a da se čak i mnogi postojeći izgrađeni i dotrajali energetski objekti mogu zatvoriti, bez potrebe da se zamene novim.
Ušteda energije
Zašto je potrebno da se štedi energija? Iz dva osnovna razloga:
1. Zbog smanjenja uticaja na klimatske promene na Zemlji nastalih globalnim zagrevanjem, jer svako prosečno domaćinstvo ispusti godišnje u atmosferu oko pet do šest tona ugljen dioksida, a toliko ispusti i svaki od automobila koje to domaćinstvo poseduje.
2. Ne štedeti energiju je isto što i bacanje novca, jer se primenom samo nekih od poznatih načina uštede na izgubljenoj toplotnoj i električnoj energiji u domaćinstvima, kompanijama, saobraćaju i državnim ustanovama, može uštedeti najmanje 1/3 sve potrošene godišnje energije u svetu. Novčani ekvivalent te uštede je najmanje 400 Eura godišnje po domaćinstvu, uz istovremeno smanjenje ispuštanja ugljen dioksida u atmosferu za oko dve tone svake godine.
Najčešće mere koje se preduzimaju u cilju uštede energije, odnosno povećanja energetske efikasnosti su: zamena neobnovljivih izvora energije sa obnovljivim, zamena energetski neefikasnih potrošača sa efikasnim, termička izolacija objekata uz zamenu stolarije novom, koja ima manji koeficient prelaza toplote sa spoljnjeg na unutrašnji vazduh u prostorijama, a istovremeno ne dozvoljava prodiranje vazduha kroz spojeve i njegovo kretanje kroz prostorije, zatim ugradnja mernih i regulacionih energetskih uređaja kod potrošača i uvođenje tarifnih sistema od strane distributera energije u cilju stimulisanja smanjenja potrošnje.
Za prosečno domaćinstvo, jedan od najboljih načina uštede energije je svakako termička izolacija objekata sa zamenom stolarije, a u saobraćaju postepeni prelazak na vozila, koja umesto fosilnih goriva u svojim motorima koriste električne pogon.
Što se tiče uštede već proizvedene električne energije, koju koristimo u svakodnevnom životu, ona se može uštedeti na najrazličitije načine, a za šta postoji već sijaset preporuka u svetu.
Jedan od posebno efektnih načina uštede energije je proizvodnja toplotne energije upotrebom takozvanih toplotnih pumpi, koje za pogon koriste električnu energiju, ali mogu u sistemima grejanja, da proizvedu dva do tri puta više energije od uložene, oduzimanjem toplotne energije od materije koja se u tom procesu koristi, a uobičajeno su to okolni vazduh, voda ili zemlja, uz istovremeno prenošenje te dobijene toplotne energije preko grejnih tela u prostorije koje želimo da grejemo.
Zbog reverzibilnosti ovog procesa u uređajima koji oduzimaju toplotnu energiju iz navedenih materija, u većini slučajeva se ti uređaji mogu koristiti i za hlađenje objekata u letnjem periodu, bez ugradnje posebnih drugih uređaja, što može predstavljati znatnu uštedu u investiciji.
U zavisnosti od uloženih sredstava u svaku pojedinačnu investiciju radi uštede energije, može se postići da objekti u kojima živimo i radimo, postanu sve manje energetski zavisni, a u specifičnim slučajevima mogu postati i potpuno energetski nezavisni, pa čak mogu imati i viška proizvedene (uglavnom električne) energije, čiju proizvodnju neke države stumulišu, tako što je otkupljuju od malih proizvođača po povlašćenim cenama.
Kod projektovanja i izgradnje novih objekata, uglavnom predviđenih za stanovanje, mogu se napraviti i takozvane pasivne solarne kuće, koje svojom konstrukcijom smanjuju potrebu za energijom, tako što sama kuća prikuplja i akumulira sunčevu energiju za potrebe grejanja, što će budićim njenim vlasnicima doneti značajne godišnje uštede u potrošnji drugih vidova energije.
Sve navedene tehničke i normativne mere, koje se mogu preduzeti sa ciljem uštede energije i povećanja energetske efikasnosti, zahtevaju veća ulaganja i država i pojedinaca, pa je potrebno da se u celom svetu stvaraju fondovi koji će pomagati razvoju i primeni tih mera.
Energetska kriza i nove tehnologije
U svetu svakako ima više dostupne energije nego što je potrebno za pokriće ne samo svih sadašnjih, nego i budućih energetskih potreba, ali su potrebna znatna ulaganja u pronalaženje načina za jeftinije, čisto i sigurnije iskorišćavanje raznih, pre svega obnovljivih izvora energije.
Međutim, za tako nešto je potrebno da se pre svega, radi što većeg ulaganja država u razvoj novih tehnologija za primenu drugih alternativnih izvora energije i štednju energije, eliminiše uticaj svetskih naftnih kompanija i njihovih lobija na svetske političke faktore, jer oni u svakoj prilici nastoje da sabotiraju sve pokušaje korišćenja novih izvora energije, na kojima oni ne mogu imati finansijsku kontrolu, a sve zarad očuvanja svojih sadašnjih enormnih profita.
Istorija pamti ratove koji su se vodili zbog verskih i nacionalnih sukoba, ali su se osvajanja teritorija ratovanjem često dešavala i radi preuzimanja raznih životnih resursa i bogatstava: hrane, vode i strateških sirovina.
Zbog sve većeg uticaja na svakodnevni život, kao i zbog očuvanja postignutog standarda, energija postaje sve više glavni strateški resurs najrazvijenih država. Da bi mogle da osiguraju stabilno zadovoljenje svojih energetskih potreba, prikriveno pod maskom tobožnjeg uvođenja demokratije ili zaštite ljudskih prava, najjače svetske države u zadnje vreme pokreću sve više ratova, kojima žele osvojiti područja bogata energetskim resursima.
Posledni primeri za to su okupacija naftom bogatog Iraka od strane SAD-a radi kontrole nafte u bliskoistočnom regionu, svrgavanje vlasti u Libiji od strane nekih zemalja članica NATO saveza, radi kontrole naftnih izvora u severnoj Africi, kao i oduzimanje južne srpske pokrajine Kosova i Metohije takođe od strane NATO snaga pod okriljem UN, isključivo zbog velikih rezervi uglja i drugih strateških sirovina kojima je ona bogata.
Ti ratni pohodi su, zbog pokrića ratnih troškova i sve većih potreba zemalja u razvoju za naftom, doneli celom svetu znatno povećanje cena svih naftnih proizvoda, što se kasnije posredno odrazilo na povećanje cena i gotovo svih ostalih proizvoda, a naročito hrane.
Zbog toga će obnovljivi izvori energije morati u budućnosti postati glavni izvori energije, jer će samo na taj način, ratovanja zarad osvajanja energetskih i drugih resursa postati prošlost.
Svetska ekonomska kriza
Istovremeno, ova sadašnja svetska ekonomska kriza, koja je ustvari samo kriza liberalnog kapitalizma u dosadašnjim najrazvijenijim zemljama. Kapital ne poznaje granice i seli se u zemlje gde može ostvariti veći profit zbog jeftinije radne snage i resursa, što pokazuje da je koncept stimulisanja sve veće potrošnje uz jeftine kredite, potpuno promašen i da on u suštini urušava svaki kapitalistički sistem iznutra.
Insistiranje na stalnom povećavanju potrošnje služi samo za očuvanje profita najvećih svetskih kompanija, koje istovremeno ne vode računa o tome da preseljenjem svojih fabrika iz najrazvijenijih zemalja, gasi radna mesta u njima. To zatim stvara krizu bankarskog sektora, koji više ne može da naplati svoja potraživanja za date kredite stanovništvu, malim i srednjim privrednicima, što za posledicu ima to da su države prinuđene da za oporavak banaka daju ogromna finasijska sredstva.
Izvori tih sredstava su opet iz povećanih poreskih obaveza stanovništva ili iz novih zaduživanja država kod drugih banaka, koja će na kraju opet morati da vrate poreski obveznici, od kojih većina već jedva preživljava.
Da apsurdnost bude veća, jeftiniji proizvodi iz kompanija, koje su preseljene u druge zemlje sa jeftinijom radnom snagom i resursima, na kraju neće imati kome da se prodaju na svetskom tržištu, zbog osiromašenja radnika u razvijenim zemljama, kao posledica izgubljenih radnih mesta u zatvorenim fabrikama, što će opet dovesti do zatvaranja fabrika i u tim novim destinacijama. Takav razvoj događaja je nesumnjiv, a pokazaće da je koncept globalizacije. odnosno globalnog svetskog tržišta, uz stalno povećanje produkcije, jedino u službi bogaćenja već i onako najbogatijih ljudi u svetu, kojima je jedini cilj što brže ostvarivanje što većeg profita gušenjem konkurencije i raznolikosti u svetskoj ekonomiji. Da li to liči na monopolizaciju svetskog tržišta od strane najvećih svetskih kompanija? Zapitajte se...
Ali pogledajmo onda ko onda u tom začaranom krugu ima najviše koristi od svetske ekonomske krize? Pa naravno, samo najveće svetske banke, iza kojih se kao njeni osnivači kriju vlasnici krupnog kapitala. Oni su u svoje banke uložili svoj profit izvučen na razne načine iz najvećih svetskih kompanija, koje su ga stekle eksploatacijom radnika u čitavom svetu, ali svakako i uz pomoć novca iz organizovanog kriminala, opranog na razne legalne i nelegalne načine.
Stče se utisak zbog takve ukupne situacije, da vlasnici banaka namerno dovode do zatvaranja nekih svojih banaka, iz kojih su prethodno mahinacijama izvukli sav kapital, kako bi novcem poreskih obveznika preko državnih institucija povećali kapital u drugim bankama. Na taj način samo jedan mali procenat ljudi u svetu (oko 1%), postaje sve bogatiji, dok ostali postaju sve siromašniji.
Međutim, u svemu tome je veoma važno, da se mnoge već prezadužene zemlje, kojima su te iste svetske banke blagonaklono davale kredite, postajale još zaduženije, pa se sada nalaze na ivici bankrotstva, zbog čega će na kraju morati da svoje dugove plate svojom imovinom, odnosno teritorijama ili svojom slobodom, odnosno vazalnim odnosom. A da li to sve to liči na neokolonijalizam? Odgovor je opet potvrdan.
Nadamo se da će to ipak, nakon perioda bolnog otrežnjenja i shvatanja prirode kapitala i pravog cilja globalizacije, dovesti do preokreta u ponašanju vlasti u najvećem broju zemalja u svetu, čije nove mere u poboljšanju života i očuvanja svojih ekonomija, će se sastojati u tome da moraju poštovati osnovni princip života ljudi na Zemlji, da se moraju pre svega zadovoljiti osnovne potrebe za hranom, vodom, odevanjem, stanovanjem i produženjem vrste, uz istovremenu primenu svih mogućih mera štednje, a da se ostala neophodna potrošna dobra moraju proizvoditi tako da budu što trajnija i kvalitetnija.
Problem će biti samo u tome što će vlasnici krupnog kapitala u svetu, nastojati da očuvaju svoje interese po svaku cenu, pa čak i po cenu izazivanja trećeg svetskog rata, kao što su izazvali i dva prethodna, koja su nastala isto tako nakon velikih svetskih ekonomskih kriza. Samo što taj novi svetski rat, zbog toga što veliki broj zemalja raspolaže sa vojnom tehnologijom za masovno uništenje, može dovesti do uništenja sveg života na Zemlji.
Ali ne brinite, iako toga nismo svesni, Zemlja ima veliku moć regeneracije, oporaviće se ona tako što će stvoriti novi živi svet na njoj, samo uz jednu bitnu razliku: ljudi kao naijinteligentija živa bića na planeti više neće postojati, jer su sami sebe uništili, a eventualno preživeli će živeti kao u kamenom dobu.
Bićemo srećni ako do te apokalipse ne dođe, nadajmo se da će razum ipak pobediti !!!
